SVAKOME BIH PREPORUČILA OVU KLINIKU
Nakon mesec dana rada na klinici Main-Kinzig u Gelnhausenu naša stipendistkinja Vera Antonić ispričala nam je svoje prve utiske, prenela nam iskustva o novom radnom mestu, uslovima na radu, saradnji sa nemačkim kolegama, učenju nemačkog jezika i iznela brojne korisne savete za naše nove kandidate.
„Na dolasku smo dočekani na najbolji mogući način. Frau Meininger i njena koleginica sačekale su nas ispred zgrade i zajedno sa nama unosile kofere. U stanovima, koji su novi – novcati, sačekao nas je pun frižider i znaci dobrodošlice na sve strane…. Stanovi su potpuno opremljeni do najsitnijeg detalja, kuhinja komplet. Namešteni kreveti, mirišljava posteljina. Bilo je dovoljno samo da dođemo sa svojim stvarima i to osnovnim, jer sve ostalo možemo kupiti ovde po sličnim cenama. Stanovi su maksimalno opremljeni, mislim da većina nas ovo nema ni kod kuće.
Sledećeg dana po dolasku imali smo sastanak na kome smo se upoznali sa našim glavnim sestrama. Na tom sastanku smo dobili kartice za besplatna sva tri obroka za mesec dana. Imamo divnu veliku kafeteriju, kafu, čaj, slatkiše, sve. Ručak je fenomenalan, kao u našim restoranima. Dobili smo sedam pari uniformi, koju svakog dana menjamo. Imamo ključ svog ormarića i svakog dana nas sačekuje čista, ispeglana uniforma.
Ja radim u Hitnoj dečijoj ambulanti, posao je isti kao moj posao u Beogradu (na Dečijoj klinici u Tiršovoj). Većina aparata, monitora i ostalog materijala slična je kao dok nas, s tim što oni imaju mnogo više stvari za jednokratnu upotrebu.
Dobila sam svoju mentorku Katarinu i ona me je uvodila u posao tokom prve dve-tri nedelje, ali imam odličnu saradnju i sa svim drugim kolegama. Sve moje kolege su pre svega divni ljudi, puni razumavanja za mene kao „stranca“, ljubazni su, prijatni, imaju puno strpljenja tokom sporazumevanja. Svakoga dana naučim nešto novo da uradim. Zajedno se dogovaramo, zajedno idemo na pauzu, uvek me čekaju za predaju smene, uvek mi sve objasne i uvek mi pomognu u svemu, nevezano za posao. Oni su mi rezervisali karte prvih mesec dana, kada sam išla kod dečka u Štutgart. Zaista, sve najbolje.
Moje odeljenje je tim koji sam želela i veoma sam zadovoljna i srećna. Alma je moja glavna sestra, divna žena, uvek me pita da li sam ok, da li mi nešto treba. Dobila sam i godišnji odmor odmah čim sam ga zatražila. Znam da je naš posao isti u celom svetu i ovde radimo isti posao kao i u Beogradu, samo u mnogo boljim uslovima i za mnogo veću platu. Ovo što sada imam poželela bih svakom kolegi, uniformu od poslodavca, hranu, kafu, pauzu, radno vreme od 8h, svaki drugi vikend slobodan, 13. platu, godišnji odmor kada poželi itd… Svakome bih preporučila ovu kliniku. U svakom slučaju, veoma bih pohvalila agenciju i zahvalila se na ovako divnim uslovima i odličnom radnom mestu.
Jezik je težak, oni imaju svoj akcenat, svoje uzrečice, skraćenice, kao i mi. Ja sama radim sa pacijentima, sama predajem decu i moje kolege kažu da su zadovoljne sa mnom za početak, ali ja nisam zadovoljna. Novim kolegama bih savetovala da vredno uče jezik, da što više pričaju, jer se ovde niko ne nasmeje našim gramatičkim greškama i svi razumeju šta si hteo da kažeš, sve je bolje od ćutanja. Jezik je način integracije, moramo ga znati. Nove kolege moraju da budu spremne i na strpljenje, jer ni nemačkim kolegama nije lako sa nama, pored svog posla moraju i nas da obučavaju. Moramo i sami da se potrudimo da se uklopimo, to nam je svakako u interesu. Veoma je bitno da vide da si zainteresovan, kulturan, ljubazan, pre svega dobar čovek koji voli svoj posao. Ako to nisi, neće biti dobro.
Imamo časove nemačkog jezika svakog četvrtka. Ja idem na nastavu u svom terminu od 13-16, ali idem i na termin grupe od 10-13h, kako bih što bolje usavršila jezik. Još nešto, naša Frau Monika je jako slična Vama, uvek ima gomilu zadataka za domaći, uvek je spremna za čas, uvek isplaniran svaki minut, uvek aktivna, … ne možemo je prevariti“:-)
Vera Antonić
