NA MOM ODELJENJU SVI SMO KAO JEDAN
Naša stipendistkinja, Dragana Nikolić, piše o svojim iskustvima nakon prva dva meseca na klinici Main-Kinzig u Gelnhausenu.
Drage kolege, pozdrav od Dragane iz prelepog Barbarosinog grada! Puna sam utisaka ali ići ćemo redom …, Gelnhausen, predivan gradić sa starom germanskom arhitekturom, sa mnogo znamenitosti i karakterističnih građevina koje treba obići. Ljudi su prijatni, nasmejani i srdačni. Smeštaj koji nam je omogućila naša klinika na vrhunskom je nivou. Smešteni smo u novoizgrađenim stanovima koji su potpuno opremljeni. Svako od može da se obrati klinici za sve što mu je potrebno. Jednostavno, sve nam je omogućeno kako bismo se što pre prilagodili, integrisali i socijalizovali u za nas novo, nepoznato okruženje.
Ja sam na odeljenju neurologije sa još jednom koleginicom. Što se tiče posla, sve je u najboljem redu, od nas se traži red, rad i disciplina, a najviše poznavanje jezika što je i logično shodno poslu koji obavljamo. Ima veoma mnogo dokumentacije, apsolutno sve mora da se evidentira. Kolektiv je uglavnom mlad i veoma dobar, što bismo mi rekli, svi za jednog i jedan za sve. Kolege su uvek spremne da pomognu i detaljno objasne kada nešto nije jasno. Šef je opušten, nasmejan, radile smo sa njime prva dva dana po dolasku i bila sam zadovoljna što sam sve razumela. Zaista, jezik razumem i govorim sve bolje, uključujući i posetu i pacijente što mi je veoma važno.
Velika pomoć kod usavršavanja jezika su i časovi nemačkog koje nam je bolnica obezbedila u okviru radnog vremena. Tako da je zaista sve organizovano do perfekcije.
Želela bih još da dodam da smo bile pozvane od strane kolektiva na druženje van posla da bi nam što više olakšali socijalizaciju i naravno to smo iskoristili na najbolji mogući način. Želim vam svima da što pre dođete u ovaj predivan Barbarosin grad i uverite se sami. Puno sreće svima i da nam što pre dođete.
Pozdrav Dragana
